Шишано кумство Томић Миховила 0001    Подига’ се јунак у хајдуке 0002    Тамо гори поврх Бање Луке, 0003    По имену Томић Миховиле; 0004    Нема Михо друга ниједнога, 0005    Па он моли Бога јединога, 0006    Да му даде до три добра друга, 0007    Па је Михо Бога домолио, 0008    Бог му даде до три добра друга: 0009    Једног друга Саву од Посавља, 0010    Другог друга од Градашца Раду, 0011    Трећег друга црног Арапина. 0012    Кад се Михо с друштвом саставио, 0013    Он је њима вино наздравио: 0014    »Здрав’, дружино, мила браћо моја! 0015    Који би се овди јунак наша’, 0016    Који би се добро домислио: 0017    У ког има доста пуста блага, 0018    Оли да су богати му двори, 0019    Да хоћемо да их поробимо?« 0020    Бесиди му црни Арапине: 0021    »Побратиме, Томић Миховиле, 0022    Ево знадем ја ти добра ћара 0023    У Турчина Мојичића бега. 0024    Ма је мука поробити кулу, 0025    Јер је кула насрид била Дувна.« 0026    Михо шути, ништа не говори, 0027    Ал бисиди Сава од Посавља: 0028    »Побратиме, Томић Миховиле, 0029    А ја знадем и бољега ћара: 0030    У Турчина Мехмед Беговића. 0031    У њег има доста пуста блага, 0032    Ма је мука поробити кулу, 0033    Јер је кула насрид била Ливна, 0034    На кули су и од гвожђа врата, 0035    Седам браће у кули Турака, 0036    Све Турака мрких ко вукова, 0037    Па се туте приступит не смиде.« 0038    Ал бесиди од Градашца Раде: 0039    »Харамбаша, Томић Миховиле, 0040    А ја знадем и бољега ћара: 0041    У Турчина Бишћанин Алије. 0042    У њег има доста пуста блага, 0043    Ту скоро се јунак оженио, 0044    Пуно блага љуба дотирала: 0045    Двајест коња руха бијелога, 0046    Тридесет их блага небројена. 0047    Још ћу лашње поробити кулу, 0048    Јер је кула наврх Тришта била.« 0049    Па је Михо ричи бесидио: 0050    »Хајдемо ми, дружинице моја, 0051    Ми хајдемо на Козар планину, 0052    На Козари зеленој ливади, 0053    Унде Турци биле козе пасу, 0054    Лако ћемо коње добавити.« 0055    Кад се дружба вина понапила, 0056    Полетише на Козар планину, 0057    На Козари зелена ливада, 0058    На ливади девет пашалија, 0059    Међу њима пашин делибаша, 0060    Сви поспали кано јањци мали. 0061    Кад то види Томић Миховиле, 0062    Од бедрице ћорду повадио, 0063    Па их коље као јањце младе, 0064    Са њих свлаче, на себе облаче. 0065    Похваташе коње од мејдана, 0066    Па одоше Бишћу на Крајину. 0067    Кад су били Бишћу на погледе, 0068    Сви јунаци коње разјашише, 0069    А бесиди Томић Миховиле: 0070    »Побратиме, црни Арапине, 0071    Хајд проиграј вранца големога 0072    Прико Бишћа, града бијелога 0073    Све до куле Бишћанин Алије, 0074    Па му реци, црни Арапине, 0075    Нек ми виђа господску вечеру, 0076    Да ћу у њег на конаку бити.« 0077    Кад је Арап ричи разумио, 0078    Пак проигра вранца големога 0079    Прико Бишћа града бијелога, 0080    Све до куле Бишћанин Алије, 0081    Прид кулом је Алу налазио, 0082    Па му турски селам називао, 0083    Але селам липше прихватио: 0084    »Здраво био, млади пашалија!« 0085    А вели му црни Арапине: 0086    »Побратиме, Бишћанин Алија, 0087    Посла’ ме је паша делибаша, 0088    Да му виђаш господску вечеру, 0089    У тебе ће на конаку бити.« 0090    Бесиди му Бишћанин Алија: 0091    »И досад је паша долазио, 0092    Али није к мени на конаку.« 0093    Бесиди му црни Арапине: 0094    »Побратиме, Бишћанин Алија, 0095    Када дојде баша делибаша, 0096    Немој рећи, да ти нисам каза’.« 0097    Врати с’ Арап трагом унатраге, 0098    Каже Михи, што је и како је. 0099    Кад се мркла ухватила ноћца, 0100    Подигла се четри добра друга 0101    Све до куле Бишћанин Алије; 0102    Прико Бишћа коње разиграше, 0103    Сву калдрму ногам’ избијаше. 0104    Дућанџије врата затвораше, 0105    Да им стине штете не учине. 0106    Долетише наврх Бишћа била 0107    Све до куле Бишћанин Алије. 0108    Прид кулом су Алу налазили, 0109    Турски су му селам називали, 0110    Але селам липше прихватио: 0111    »Да сте здраво, младе пашалије!« 0112    Коње воде у мермер-авлије, 0113    А њих воде у кулу бијелу: 0114    За пуне их столе посједнуо. 0115    Све вечера мало и велико, 0116    Али не ће млади пашалија. 0117    Бесиди му Бишћанин Алија: 0118    »Ну, вечерај, млади пашалија! 0119    Ако ти је хрђава вечера, 0120    Сутра ће ми бољи ручак бити.« 0121    А вели му од Градашца Раде: 0122    »Ах, јадан ти, млади пашалија, 0123    Оно није паша делипаша, 0124    Нег је оно Томић Миховиле, 0125    Кршан јунак од Вранић-планине.« 0126    Па сагледа један на другога, 0127    Па Алији руке савезаше 0128    Од лаката до билих ноката, 0129    Из ноката црна крвца лије. 0130    Куми, моли Бишћанин Алија: 0131    »Побратиме, Томић Миховиле, 0132    Пушти мене у одају доњу, 0133    Да привидим Салу маленога, 0134    Не би ли ме дите упамтило 0135    И по чему бабу познавало!« 0136    На то се је Михо смиловао, 0137    С њиме шаље најбољега друга, 0138    Свога друга црног Арапина. 0139    Кад повири к одаји на врата, 0140    Сагледа га млада кадуница: 0141    »Што је, Але, за Бога милога? 0142    И досад су паше долазиле ...« 0143    »Оно није паша делипаша, 0144    Нег је оно Томић Миховиле, 0145    Кршан јунак од Вранић-планине.« 0146    Кадуна је ричи разумила: 0147    Па узимље Салу маленога, 0148    Па га носи Михи на колина, 0149    Па је Михи ричи бесидила: 0150    »Побратиме, Томић Миховиле, 0151    Пошишај ми Салу маленога!« 0152    А бесиди црни Арапине: 0153    »Побратиме, Томић Миховиле, 0154    Кам’ ти ножи, остали ти пусти! 0155    Што не кољеш Салу маленога, 0156    А не љубиш младу кадуницу, 0157    Све на очи, нек Алија гледа!« 0158    Михо мучи, ништа не говори. 0159    Бесиди му од Градашца Раде: 0160    »Побратиме, Томић Миховиле, 0161    Ну се маши у џеп од доламе 0162    Пошишај јој Салу маленога!« 0163    Кад је Михо ричи разумио, 0164    Па се маши у џеп од доламе, 0165    Пошиша јој Салу маленога, 0166    Па простире зелену доламу, 0167    Па је посу печам и прстењем, 0168    На њу меће Салу маленога. 0169    А кад види млада кадуница, 0170    Па га носи у одају доњу, 0171    Па по кули пошетала бише, 0172    Па налази четири кошуље, 0173    Четврта је од сухога злата: 0174    Она свога даровала кума 0175    И његова сва три добра друга. 0176    Па налази четири јечерме, 0177    Па је свога даривала кума 0178    И његова сва три добра друга; 0179    Па по кули покупила благо, 0180    Па налази четри кабанице, 0181    Па је свога загрћала кума 0182    И његова сва три добра друга; 0183    Па по кули опет пошетала, 0184    Па донесла небројена блага, 0185    Па је куму торбу насипала 0186    И његовим свима трима другом. 0187    Сидили су до зорице биле, 0188    А када је сунашце грануло, 0189    Изнова се ручак приправио; 0190    Благовало мало и велико, 0191    А и куме Томић Миховиле. 0192    Оде Михо у Вранић-планину, 0193    Оста Але у бијелом двору.